Sinoć je u Novom Sadu otpočeo drugi dan Novosadskih dana piva takmičenjem u držanju krigli u muškoj i ženskoj kategoriji, gde su kao pobednici izašli Dobrivoje Sekulić i Maja Radman, respektivno. Nakon tog, usledilo je i takmičenje u brzom ispijanju piva, gde je za celih 6.7 sekundi pobedio Nemanja Tamindžija Tamić. Muzički deo festivala započela je niška grupa Galija pesmom „U raju iznad oblaka“, nakon koje ih je publika pozdravila ogromnim aplauzom. U trajanju od skoro dva sata, publika je mogla da uživa uz hitove kao što su „Kotor“, „Stare trube“, „Još uvek sanjam“, „Digni ruku“ kao i uz „Zoninu pesmu“ iz filma Zona Zamfirova.
A evo šta je Nenad Milosavljević, poznatiji kao Neša Galija, imao da kaže nakon koncerta.
Kako Vam je bilo večeras u Novom Sadu?
Pa pravo da Vam kažem jako dobro. Uvek je dobro u Novom Sadu, ovde je sjajna publika.
Pre 46 godina ste pobedili na Zaječarskoj Gitarijadi, da li se nešto promenilo od tada?
Matoriji smo, iskusniji, dosta svirki smo imali, one početničke treme više nema, sve ide u skladu sa godinama. Vremenom učiš i ideš korak po korak dalje. Kada mi kažu „vi jako dobro zvučite“ ja im obično kažem da bi bilo strašno glupo posle tolikih godina da ne zvučimo dobro.
Da li ima razlike u atmosferi između Novog Sada i Vašeg Niša, između severa i juga?
Nema razlike, verujte mi. U pitanju je vrsta publike sa određenim stepenom kulturoloških potreba i slušaju uglavnom ono što je malo viši nivo estetike.
Kako se osećate kada vidite mlade u publici kako pevaju i uživaju uz Vaše pesme?
Pa to je aplauz za njih. Mi svoje radimo pa radimo, najbolje što umemo, a na njima je da prave selekciju da li će biti ovde ili na nekom drugom mestu, gde je drugačija muzika.
Nakon Galije, usledio je Parni Valjak, sa novim pevačem – Igorom Drvenkarom. Valjak je koncert otpočeo pesmom „Ljubav“ a već u istoj je Igor „kupio“ publiku svojom energijom na sceni. U dva sata koncerta publika je uživala uz svima dobro poznate hitove poput „Zastave“, „Jesen u meni“, „Dođi“, „Uhvati ritam“, ali i uz novije kompozicije, snimljene upravo sa Igorom poput „Moja glava, moja pravila“. Kada se koncert završio, publika je glasno uzvikivala i pozivala bend da se vrati na „bis“, te je bend ponovo izašao i odsvirao još dve pesme. Koncert su završili pesmom „Sve još miriše na nju“, a samim tim i ovogodišnje Novosadske dane piva.
U nastavku teksta možete pročitati šta je Husein Hasanefendić Hus, osnivač i gitarista „Parnog Valjka“ imao da nam kaže.
Kako Vam je bilo večeras u Novom Sadu?
Sjajno! Tako dobra energija, znaš, na bini je to doslovno fizički osjećaj kad je dobra vibracija, kao da uđeš u neki gusti puding pozitivne vibracije.
Ovo Vam je prvi nastup u Novom Sadu sa Igorom Drvenkarom, da li Vam se čini da ga je publika prihvatila?
Pa obzirom na reakciju, čini mi se da da. Ne bi nas zvali natrag da im nije bilo dobro. A i vidim da je temeljito upravljao njima, pjevali su svi zajedno, bilo je baš odlično. Prvi put sa njim i nakon dugo vremena smo ponovo ovdje, i jako nam je značajno bilo da damo sve od sebe. Mislim da su ljudi jako zadovoljni.
U januaru (siječnju) će biti tri godine od smrti Akija Rahimovskog. Publika ima osećaj da Igor ne pokušava da bude Aki, već da gradi svoje ime u rok svetu i u isto vreme održava sećanje na Akija, koje je Vaše mišljenje?
Apsolutno si u pravu. Kad smo konačno odlučili da nastavimo, prvi dogovor je bio da ne tražimo Akijevu kopiju, jer ju je nemoguće naći. On je bio jako poseban. Trebao nam je neko ko ima neku svoju energiju i koji može na dobar način izvesti te moje pjesme, kao što je i Aki činio na svoj način, i da nam je ugodno sa čovjekom. Potpuno mi je razumljivo da je dio ljudi vezan za Akija, ali sa druge strane vezani su i za pjesme koje sam ja pisao, pa nam je nekako logično bilo i da nastavimo. Mi kad smo krenuli sa Igorom, mi smo prvo svirali male koncerte, po klubovima. Htjeli smo da se Igor na neki način izgradi kroz tu neku „abecedu“ – prvo klubovi, pa veće dvorane, pa onda da dolazimo pred 5, 10 i 50 tisuća ljudi. Za bend koji je prije nepune dvije godine krenuo svirat ponovo, nismo loši.
Evo i jedno istorijsko pitanje, pesma Hrast i Nirvanin „About a girl“?
Haha, dosta su slične. Ono što je u toj priči interesantno je da je rif identičan, a i da je njihov basista u to vrijeme živio u Zadru. Postoji teoretska mogućnost da se vratio u Ameriku sa nekim albumima domaće scene pa da je Kobejn to slušao, ali ko će ga znati. Nadam se da mu se svidela glazba koja se u to vrijeme svirala u Jugoslaviji.
Bilo je dosta mladih ljudi koji su večeras bili na koncertu. Kako se ocećate kada vidite da Vas slušaju i da i dalje neguju rokenrol?
Osjećam se bezvremenski. Ne osjećam teret godina na ovakvim koncertima, ne osjećam nikakve probleme nego samo jedan ugodan i dobar osjećaj. Sutra će me sve bolit, ali danas mi je fenomenalno.
